Nemački sa Wajalitzom

Artur Šopenhauer

Jedan od glavnih razloga mog interesovanja za nemački jezik je upravo Artur Šopenhauer, filozof, čije ime odjekuje kroz vekove i to ne samo u filozofiji, već i u umetnosti, književnosti i psihologiji. Na prvu loptu privukla me je njegova mračna vizija sveta, koja je bila prekretnica u razumevanju ljudske prirode i postojanja. I što sam dublje zalazila u njegovu filozofiju i njegov život tokom pisanja maturskog rada u srednjoj školi, to mi je bio interesantniji njegov pogled na svet, ali i na žene.

Artur je rođen u imućnoj trgovačkoj porodici, otac mu je preminuo, i ostao je sa majkom sa kojom je imao složen i buran odnos, koji je oblikovao njegov pogled na život i odnose među ljudima, a posebno prema ženama. Njegova filozofija zasnivala se na ideji da svet nije vođen razumom, već iracionalnom voljom – silom koja nas neprestano gura napred, ali nas istovremeno osuđuje na patnju. I ova misao je srž njegovog najvažnijeg dela ‚‚Svet kao volja i predstava”.

On za života nije bio naročito priznat, međutim kasnije je postao jedan od najuticajnijih mislilaca, čiji uticaj se proširio i na fiolozifiju Fridriha Ničea, psihoanalizu Sigmunda Frojda, kao i književna dela Lava Tolstoja. Kritikovao je društvo i verovao je da umetnost može biti bekstvo od patnje. Njegov pesimizam možda ne nudi utehu, ali nas uči da kroz umetnost i saosećanje možemo pronaći kako nešto lepo, tako i smisao čak i unajmračnijim trenucima.

A ako te zanimaju više njegov život i njegova filozofija, od srca preporučujem knjigu Irvina Jaloma ‚‚Lečenje Šopenhauerom” koju ćeš pročitati u jednom dahu.

Bertolt Breht

Bertolt Breht bio je nemački dramaturg, pesnik i revolucionar pozorišta, poznat po svojoj oštroj kritici politike, kapitalizma i ljudske pohlepe. Njegove drame nisu bile obična umetnost – bile su poziv na buđenje, oružje protiv društvenih nepravdi.

Razvijanjem epskog pozorišta, Breht je odbacio klasične iluzije teatra i stvorio stil koji je publiku terao da razmišlja, a ne samo da oseća. U delima poput Opera za tri groša, Majka Hrabrost i njena deca i Dobri čovek iz Sečuana, raskrinkavao je pohlepu, korupciju i rat kao produžetak kapitalističkih interesa. Njegovi likovi su često antiheroji – ljudi koji pokušavaju da opstanu u surovom sistemu koji ih melje.

Zbog svojih marksističkih ideja, Breht je bio proteran iz nacističke Nemačke, a kasnije ga je i Amerika dočekala s nepoverenjem. Ipak, vratio se u Berlin i nastavio svoju misiju – kroz Berliner Ensemble nastojao je da pozorište ne bude samo zabava, već alat za društvenu promenu.

Njegova kritika i danas odjekuje: kroz umetnost, film i aktivizam. Breht nas podseća da moćni uvek žele poslušne mase – ali da umetnost može biti moćno sredstvo borbe protiv nepravde.

Hajnrih Herc

Hajnrih Herc je čovek koji nam je omogućio digitalni svet. Bez njega ne bismo mogli da koristimo radio, Wi-Fi ili mobilni telefon, bar ne dok neko drugi ne bi došao do otkrića elektromagnetnih talasa, čije postojanje je on dokazao.

Rođen 1857. godine u Nemačkoj, Herc je kroz eksperimente pokazao da se ovi talasi mogu širiti, reflektovati i prelamati, baš kao svetlost. Ironično, nije verovao da njegovo otkriće ima praktičnu primenu, ali su njegove ideje postale osnova za razvoj moderne bežične komunikacije.

Premda je preminuo sa samo 37 godina, njegovo ime živi kroz nauku – jedinica za frekvenciju, herc (Hz), svakodnevno nas podseća na čoveka koji je nevidljive talase učinio stvarnim.

Erih Kestner

Erih Kestner bio je nemački pisac, pesnik i satiričar, poznat po dečjim knjigama koje su generacije čitalaca zavolele. Njegove priče, iako tople i duhovite, nosile su jasnu kritiku društva, rata i licemerja odraslih.

U delima poput Emil i detektivi, Tonček i Točkica i Dvostruki Lotar, deca su prikazana kao snalažljiva i hrabra, često moralno jača od odraslih. Kroz jednostavan, ali pronicljiv stil, Kestner je govorio o pravdi, odgovornosti i prijateljstvu, suprotstavljajući neiskvarenost detinjstva svetu prepunom obmana.

Zbog svojih antimilitarističkih i satiričnih tekstova, postao je meta nacističkog režima, koji je 1933. spalio njegove knjige. Ipak, uprkos cenzuri, ostao je u Nemačkoj i nastavio da piše, veran svojim uverenjima.

Kestnerovo nasleđe živi i danas – njegove priče podsećaju da je svet bolji kada ga gledamo očima deteta, iskreno i hrabro.

Otili Asing i Beate Klarsfeld

Ovo je priča o dve hrabre žene koje su se, svaka u svoje vreme, glasno borile za ono što su smatrale bitnim i vrednim. Pričamo o vremenu koje obuhvata 19. i 20. vek, vremenu kada žene nisu imale pravo glasa. 

Otili Asing (1818-1884) bila je nemačka novinarka, pisac i aktivistkinja koja je svojim radom ostavila dubok trag u borbi za ljudska prava, naročito za slobodu Afroamerikanaca. Veći deo  života provela je u SAD-u, gde je postala bliska saradnica i ljubavnica Fridrika Daglasa, jednog od najvažnijih boraca za ukidanje ropstva. Kroz svoja pisanja, podržavala je Daglasovu borbu za slobodu i ravnopravnost Afroamerikanaca, pišući o užasima ropstva i nepravdi kojom su bili pogođeni.

Njen rad ukazivao je i na društvene nejednakosti prema ženama, čime je istovremeno kritikovala i ulogu žene u društvu svog vremena. Iako tada zanemarena, Asing je kroz svoj rad pomogla da se glas za ljudska prava i jednakost čuje širom sveta.

Dok je Beate Klarsfeld (1939) nemačka aktivistkinja koja je postala poznata po svojoj borbi protiv nacističkih zločina i borbi za pravdu. Njena najpoznatija akcija dogodila se 1968. godine, kada je javno udarila nemačkog političara kao znak protesta zbog toga što mnogi nacistički zločinci nisu odgovarali za svoje postupke. Njena posvećenost otkrivanju istine dovela je do hapšenja i izlaganja bivših nacističkih zvaničnika, uključujući Kurt Kristiána, odgovornog za zločine u Francuskoj tokom rata. 

Klarsfeld je postavila temelje za suočavanje Nemačke sa nacističkom prošlošću i podstakla proces iznošenja pravde za zločine koji su decenijama ostali nekažnjeni. Njena borba za ljudska prava i odgovornost učinila je Beate Klarsfeld ključnom figurom u postratnoj Nemačkoj, podsećajući svet na važnost pamćenja prošlosti i gonjenja pravde.